Uoči njihovog sutrašnjeg nastupa kao podrška velikom obljetničkom koncertu JINX-a u zagrebačkom Domu Sportova, imali smo priliku kratko porazgovarati s Bojanom Slačalom iz beogradske noise-pop četvorke Artan Lili. Na sceni su od 2013. godine, a četvorku čine Romana Slačala (vokal i daire), Bojan Slačala (bas i vokal), Marko Ajković (bubanj) i Ivan Skopulovič (gitara).
Artan Lili, fotograf: Ivana Čutura
Pred kraj prošle godine snimili ste spot za pjesmu ‘Nije svejedno’. Pjesma je vrlo brzo prepoznata diljem regije, a zanimljivo je to što je snimana na telefonu. Kako to? Planirate li još koju pjesmu raditi na ovakav način?
Kako? Vrlo lako, upalili smo Garageband na telefonu i odlučili da se malo opustimo i zezamo. Najlepše je kad se tako spontano napravi neka pesma, ali takva je svaka od 10 pesama, ostalo su legende ☺…Uradili smo još jednu pesmu na isti način i upravo je miksamo, zove se „Nešto tako malo“ i izlazi do kraja leta…
Još nešto karakteristično i autentično za Artan Lili je da pjesme s Vašeg drugog albuma ‘New Deal’ zapravo dodajete sukcesivno u određenom vremenskom periodu putem medijske platforme bandcamp, i zasad ih na bandcampu možemo preslušati osam od eventualnih dvanaest. Odakle ideja za takvim pothvatom izdavanja albuma nakon što sve pjesme objavite prvo na bandcampu?
Pa vidite, cilj je bio ostvarivanje sveprisutnosti u eteru i u medijima. A to možete postići samo ukoliko se non-stop pojavljujete sa novim singl-spotovima. Na kraju kad objavimo poslednju stvar sa albuma na bandcamp-u, štampamo fizičko izdanje u kolekcionarskom tiražu. I ovog puta će to biti vinil, nadamo se na jesen…
Odakle crpite inspiraciju za tekstove pjesama?
Proživljavajući život. To je jedino realno i pošteno, pisati o tome svojim rečima na svom jeziku…
S obzirom da ste već više puta nastupili pred zagrebačkom publikom, možemo reći da ste dosad već upoznati s našom noise-pop scenom. Ima li razlike između zagrebačke i beogradske noise-pop scene?
Treba raditi na jedinstvu naših razdvojenih scena. Previše smo blizu i vrlo smo slični po mnogim stvarima da bi nam par loših političara ubijalo pojam o zajedništvu. Sve je do nas samih i na nama je odgovornost pa ćemo videti jednog dana da li zaslužujemo da uopšte pričamo o tome…ja to tako vidim!
Jesu li Vam draži klupski ili festivalski koncerti?
Vidi, hemija ne bira prostor, kad je suđeno da bude dobar koncert, to se desi bez obzira na veličinu, ali budući da dolazimo iz underground miljea, svakako dim, buka i podrumska magla daju ukus specijaliteta svemu.
Koja je najveća prepreka s kojom ste se susreli na vašem glazbenom putovanju?
Pa, s obzirom da se bavimo kulturnim radom na Balkanu, a svesni smo koliko je to teško bilo oduvek, recimo da je istrajnost glavni izazov, dakle istrajati u bavljenju ovim najlepšim poslom, kojim imamo čast i privilegiju da se bavimo.
Jeste li otvoreni za kakve glazbene suradnje? Možda s nekim izvođačem iz Hrvatske?
Baš spomenuh nešto na ovu temu kolegama iz jednog dragog zagrebačkog benda, pa uskoro možda i dobijete konkretan odgovor na ovo pitanje…
Artan Lili, fotograf: Ivana Čutura
